Fine note

Autor annasa2n | 16 Dec, 2011, 20:37

 Uvicu se u bele carsafe.

Samo ovlaz,ogrnucu se

golih ramena, bosa 

plesacu.

Hoce li ostati tajna ako pevusim

i probudim  dan?

Smem li danas da ne skupljam lisce,

ne budem sizika,

ne diram bele plahte?

A ti zapamti sve reci koje su ti se iskrale

i isto ih tako redjaj u niz svaki dan

do kraja zivota.

I cesljaj me dugo

isto tako

i isto me gledaj .

I smej se.

Smeh tvoj,

nezna muzika za moj glasni svet.

Cista klasika.

Otmena.

Daleko od  bezobrazluka i roka

obecava mir.

Slikaj me.

Poljubi me.

Pisi 

vrhovima prstiju 

po mojim ledjima

one reci...samo nase...

Evo zmurim ,

pricaj mi opet onu pricu,

znas onu o trenutku

kada si me video prvi put...

I opet.

Ne, ne moze mi dosaditi!

Ja sam zena...

Pricaj mi,kako si  se od svih prelepih, belih,

kamenih statua Grckih Bogova

pretvorio u krv i meso

i bio toliko ljubazan i hrabar

da me nazoves svojom 

i oslobodis...

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Luda

Autor annasa2n | 15 Dec, 2011, 10:21

Kada se vratis,

bicu sve ono sto zelis.

Mirna i tiha

ravnodusna i pomirljiva.

Obicnog smeha ,spustenog pogleda

odobravacu ludosti,

bicu ljuta na dobrotu

i necu pisati pesme.

Nosicu haljine neprimetno,

kao druge zene koje znas,

hodacu razbojnicki, 

kao bez kukova i

grubo se gegati

Baci cu  sve velike sesire , marame i rukavice.

Necu te gledati tako

da svi vide da si vazan,

psovacu ,

uzimacu zivot zdravo za gotovo,

vezacu kosu i podici je visoko

niko nece znati da  mi hiljade sarenih leptira mrsi misli

dok uvrcem pramen oko prsta.

Niko nece umeti

da me nadje

kada se sakrijem u tvoje kosulje.

nece me poznati ako se 

savijem ko' bez kicme

oko tvoga struka

i  kao  zene koje cenis

frkcem ljubomorno na one koji te vole.

Prestacu da predem i naucicu da se

sakrivam  po coskovima

nikome se necu dopadati,

izbledecu 

niko mi nece loviti pogled

i misliti u sebi ...mozda...jednom...

necu igrati bosih stopala po kisi

niko mi nece nikada videti kolena

ni suze.

Niko nece pomisliti da volim zivot.

Jednom , kada se vratis

bicu tako savrsena

da me neces ni poznati 

ni videti.

Nadam se,

ipak...

mozda ces me takvu

malo vise voleti.

Sapat

Autor annasa2n | 14 Dec, 2011, 01:05

Ti i ja

kao kroz meku penu,

koraka kratkih i sporih

volimo se.

Zagrljaji u taksiju,

zore u Beogradu

zima u vazduhu i dok mi pricas

brojim plocnike...

Preko tvog ramena ogledam se u izlozima,

hocu da mi  verujes

da si sve to vidim.

Dizes obrvu ,kao da ne verujes,

Slusas li sta ti sapucem?

Bojis li se kad ti kazem da sam tvoja?

Zima u vazduhu,

klizave stepenice,led na njima

smeh i :"drzi se za mene"

Tvoj parfem na mojim haljinama,

medju  mojim dlanovima...

Dodiri kao stidljivi a namerni,

poljupci u restoranu

da li je nepristojno usporavati ih?

Udisati ih i mirisati.

Nemoj nikad da me pustis,pomislila sam

dok mi govoris o zivotu i ljudima...

Nemoj nikad da me pustis  da odem...

 

 

 

 

 

 

 

Manje je uvek vise

Autor annasa2n | 7 Dec, 2011, 23:50

Neophodno je da napomenem da je tih godina SMISAO bila potpuno nova rec u mom dzepnom recniku.Pocela sam da nacinjem tridesete i nisam imala pojma cemu muskarci ustvari sluze.Mislim , cemu pametnom sluze...ovo drugo sam znala...

Razlozi za takav nacin zivota bili su avanturisticki, dogadjaji  inerticni; dozivljaji potpuno svemirski a ishodi krajnje nerealni.Smisao je bio nepotreban.Mnogi koje sam tada znala zeleli su da zive moj zivot,mozda bi malo njih prezivelo...ipak ,na kraju sam ja svoj, zamenila za njihov i napokon nasla smisao.

Dobro...ako moram da budem iskrena, samo to jos nisam probala,pa rekoh sebi, mozda bude zabavno.

A onda, jednog obicnog cetvrtka, mrtva umorna, nosena nekakvim cudnim vibracijama,zeleci da se jos jedan dan napokon zavrsi ne bih li otresla sa sebe treperenje kao pred eksploziju; natovarena obavezama, odgovornostima,planovima, rokovima,jurnjavom za novcem ;sumorna,zabrinuta,  umorna i ruzna prvi put sam videla Njega.

Nedelja je bila pri kraju, nekakva dosadna prehlada na pocetku ...a ulice su bile prljave i mokre od ostataka snega koji se u mom Beogradu uvek prerano pretvara u blato i ubija zelju za skitnjom i ostavlja soluciju sedenja kod kuce, sto je za moj temperament ravno samoubistvu.Govorio je malo, premalo za moj ukus.Tiho se kretao,odmereno birao stavove koje ce zastupati glasno,imao onaj dugacak pogled, znate onaj sto traje i uvek vas natera da prvi pogledate u stranu.Ne zainteresovan za okolinu,pomalo melanholican, nije bio moj tip. Uprkos tome, nekako je znao da zivim u paralelnom svetu.Da jurim sopstveni rep,bolujem od decijih bolesti, volim slavu i tudju i svoju ,puno trosim i puno ne slusam nikog.

-Koliko ti jos treba da budes srecna? -pitao me je jedne veceri, godinu dana kasnije.Potpuno neocekivano,naglo menjajuci temu.

-Kako mislis ,koliko?- becila sam se ironicno. .Cega koliko,sta koliko, pa srecna sam...

-Kako li izgledas kada si nesrecna...-rekao je sebi u bradu,sa podsmehom,kao da trpi licni neuspeh.Naravno,istog casa u mom referentnom sistemu :-),izgubio je 1000 poena i pretilo mu je ozbiljno izbacivanje iz istog , zauvek.Te noci sama sam se preispitivala bez cega bih mogla u zivotu.Sta bih mogla da izuzmem a da budem zadovoljna.Cega bih mogla da se odreknem?Resih da se prepustim snu, jer se ozbiljno zamorih da resim taj rebus, a dodjoh do zakljucka da ...ako mi se bilo sta pomeri samo za mikromilimetar  ili  nestane,moj zivot bi izgubio svaku vrednost.

Spletom cudnih okolnosti ,24h od tog dogadjaja, izgubih sve.Nisam imala vremena  cak ni da biram cega cu se odreci .Visa sila. Neka visa sila je resila da za sekund postanem najnesrecnije bice na planeti...ili da napokon upoznam srecu.

      " Manje je uvek vise " -rekao mi je davno ,jedan stari slikar u Parizu,posle dvadesetak casa apsenta,dok je pokusavao da napravi moju bistu od nekakve  smrdljive gline.Rekli su mi da je najbolji, poverovah im, mada je rezultat njegovog rada bio Nesto sto je jako malo licilo na mene.Praveci se da se razumem u umetnost, rekla sam da je divno. A on  je,praveci se da ne vidi da sam ocajna i besna ,rekao da ce me deteljisanje i teznja za perfekcijom jednom sigurno  odvesti daleko od srece. Mislila sam da je pijan.Ustvari bio je iskusan i mudar ,apsent i takvi  kao ja mu nisu mogli nista.

 Danas, cak i ne moram da kazem da sam srecna.Retko me i pitaju. Valjda se to ne moze sakriti. Ne mogu se sakriti ni prezivljena iskustva jer nadju svoje mesto negde duboko u nasim zenicama,cuce tamo sa tugama, cak i kada nam se oci smeju.Srecna sto sam ziva.Sto sam jos uvek ovde.Srecna sto me radoznalost nije ubila.Srecna sto sam shvatila da nista nije u mojim rukama. Srecna sto sam dobila sansu da uzivam ,spoznam zahvalnost,prepustim se...Srecna sam sto ne moram biti u pravu,biram da budem srecna.

Kada bih mogla da vratim ono vece...trenutak kad mi On iz brige postavlja ono pitanje o sreci i nesreci, jurnjavi i zanemarivanju ...promenila bih sopstveni odgovor.Rekla bih mu:

Oprosti ...

 

 

 

 

 

Njeno Velicanstvo

Autor annasa2n | 5 Dec, 2011, 20:22

Ja sam cerka lepe zene.

Nije vazno da mi poverujete koliko je lepa...vazno je da se slozimo da je spoljasnja lepota zaista stvar individualnog posmatranja .Ako smo se slozili, onda moramo uzeti u obzir i pojam ukusa i cinjenicu da o tome ne treba raspravljati.

A sada zamislite atraktivnost i to onu gospodsku,blagu...onu u koju morate gledati jer vas cini bolje raspolozenim i ustreptalim.Zaista ne preterujem kada kazem da vam nikada nije dosta i da uvek verijete da je se niste nagledali ili naslusali. Pomalo toksicna opijenost cak i kad cuti, moze vas dokrajciti obicnim osmehom, onim na pola zuba...i to usana koje sarmantno uglom pobegnu u stranu, za sekund...kao da nije mogla da sakrije da ste joj dragi, pa se postidela.

Zamislite harizmu kao da je nesto opipljivo i zivo,kao da ima sposobnost da vas vuce za rukav.Tako cete lakse shvatiti momenat kada ona ulazi u prostoriju , punu ljudi...i odjednom svi zacute.Kada sam bila mala, mislila sam da ona ima neku moc..jer je njena harizma imala duge ruke, ogromne pipke koja bi sve ljude oko sebe dodirom pretvarala u ledenice koje samo trepcu. Kasnije sam shvatila da njena lepota nije nikakva moc, naprotiv cesto se pretvarala u njenu slabu tacku, cinila je potpuno nemocnom.

 Zene joj nisu bile prijatelji, barem ne iskreni.Muskarci su cesto zanemarivali sve druge sposobnosti, koje je imala jer,dovoljno ju je gledati kako spusta trepavice pre treptaja ili prekrsta noge...bilo bi previse da na sve to i govori.Kada sam odrasla shvatila sam da ima zena koje nisu svesne sopstvene zavodljivosti i da im je zato teret.Govorila je da je lepota prokletstvo i da je srecna sto je  sestra i ja nismo nasledile od nje.Govorila je da je nemoguce ubediti ljude u bilo sta ako se sluze ocima...a vecina ostaje zaslepljena i samo od njihove sirine uma zavisi kako ce se ponasati.Ta nemilosrdna prepustenost tudjim misljenima , verovala je, bice nesto od cega smo spasene i sestra i ja...

Zaista,ne dobismo tu gracioznu lepotu.Dobismo onu normalnu,laku za odrzavanje i mozda uocljivu ali i pitku za navikavanje.Bavila se sa nama do najsitnijih detalja , pa prosto rasudjujemo i cisto mislimo, zahvalne smo. Od mode je napravila citavu filozofiju, pa to kod nas nikada nije bilo pitanje trenda nego Stila i kostimiranja prema raspolozenju.Pravila jasnu crtu izmedju privlacnog i vulgarnog i u recju i u slici. Ucila nas da same sebi mozemo biti najveci neprijatelji,onim sto mislimo, govorimo i radimo...drzala tezu da se borimo za sebe, ali ostanemo krotke i nezne.Nikada mi nije bila drugarica.Iako spolja moderna, nikada nije prelazila tu finu granicu koja je postavljena nasim rodjenjem.Pa i pored svega sto je njena spoljasnjost predstavljala, nikada od nje ne dobih savet o muskarcima.

Tako lepa, ostala je zena jednog coveka.

Posto sam njihovo dete, pouzdano znam da on nikada nije bio samo njen.Mozda jeste, nekada davno...Odrastajuci ,brzo shvatih ono o cemu nikada nije pricala. Dobih odgovore na pitanja o njenoj moci...o blistavosti koja zasenjuje, o muku koji izaziva kada se pojavi ili prodje pored vas ...o mesavini divljenja i postovanja ,skoro seksipilne stidljivosti u pokretu i dostojanstvene elegancije u hodu.Mozete reci da nije vas tip, ali kraljevsku lepotu joj ne mozete osporiti.Sacuvala je dusu , sva blaga su njena...i treba da budu,zar ne?

 

Hi,I'm empty...

Autor annasa2n | 5 Dec, 2011, 13:45

A tebe je bas briga,

vampiri oko mojih vrata.

Gluva noc,gusta i teska, duga.

Tebi je sve jedno,

a on me osvaja.

Udvara se i cvili,

moli i mirise mi kosu.

Ti ko zna gde si,

djavo mi ne da mira.

Kupam se u groznici dok me drzi za ruku 

i pita da li sam njegova.

Lako mu je, gleda kroz mene,

kao da zna da nisam tu.

Sepuri se i nudi,obecava

i pogresi svaki put kada pokusa

da me pohvali i da mi se divi.

A tebe bas briga sto duva u moju kulu od karata, 

hrabar i uporan,udovoljava mi i ugadja.

Kao da ga znam odnekud,

ustvari znam osecaj,uzima me ovakvu kakva sam.

Uzima pola i laze o strpljenju.

Peva ono sto prepoznajem i 

sto misli da zelim da cujem.

Kao ...nasli smo se,

kao dve polovine, jedno celo.

Podizuci obrve, cudim se sto mi trosi

te velike reci, u ovom bledom trenutku.

Veliki, snazan ne moze da sakrije stid

zbog magle koja sakriva moj podsmeh.

Nesiguran, smeje se i grli me .

Kako moze, pitam se ,da prosipa 

tu divnu prasinu koju pametni cuvaju po 

starim skrinjama.

Kako moze, tu ...svet pod moje noge da baca,

a falis mi toliko, 

da i njemu smetas, ovde i sada...

Ne odustaje, stavlja prst na vrh mog nosa

...i gde sam bila do sad'

...i da je samo znao da postojim...

i sve tako u krug.

Sarene laze ili istine,

i sam shvata da su isto za mene, od njega izgovorene.

Svaki put okrzne me obrazom,

namerno i slucajno,sapucucu mi

o lepoti i slicnim povrsnostima.

A tebe je bas briga,

dok su mu reci glasnije

a dodir sve cesci .

Belim dlanovima, zongliram ukrasnim kaktusima,

pustam sama sebi krv.

I sve sam spretnija i vestija.

Brza i izdrzljivija.

Brojis li mi to u vrline

ili mane?

Brojis li ista,

tamo,tako daleko?

Ili mislis da si me previse razmazio,

ljut na sebe ,gledas kako me boli.

Makar zbog kise

Autor annasa2n | 29 Nov, 2011, 21:36

Cekajuci tebe,ispijam casu vina.

Gledam u vrata,zamisljam zvono ili dragi glas.

Sveca na stolu,gori i pucketa.

Stojim da mi se haljina ne izguzva,

a sat radi brze nego ikada.

Plesem sa casom u ruci,

vesta pirueta na prstima,

zaustavljam se na prozoru,

naslanjajuci nos na staklo,

Smejem se sama sebi.

Proveravam sminku,

-Volis li ga bas toliko ? pitam osobu u ogledalu.

Sklanjam dogorelu svecu,

skupljam ukrasne tanjire sa stola.

Cujem da je kisa sve jaca

i shvatam da si zaboravio.

A onda zvono...

Mokar mantil na mojoj haljini

i kapljice na bledo rozim cipelicama.

Da, ovde uvek mozes da se sakrijes od kise,govorim

...i jos jedan mokri zagrljaj.

Zaboravio si, vidim, vazan dan.

Ni ne sedas ,a sipas vino,

mokrim rukama

Gledas me kroz dim cigarete.

Ne znas sta mi je i zasto sam obukla tu 

glupu, mokru,izguzvanu haljinu...

Smejem se,

nema veze,dosao si...

 

 

 

 

 

...i corava koka...

Autor annasa2n | 28 Nov, 2011, 17:39

    Za svojih 35god. (ako neko pita imam 25 :-) )  nikada nisam otisla na sastanak na slepo.Ali, bolje da jesam...posto bih i " corava" upoznala bolji narod (ubola koje zrno).

Desavala su mi se povrsna poznanstva sa potpunim strancima, nezaboravni provodi sa ljudima cija koza je neke ne definisane boje...simpatije sa ljudima ciji  su jezici bili   ne prepoznatljivi za mene...zore na raznim plazama ,raznih okeana, nakon zabava koje su trajale u nedogled ...i zalasci Sunca, kojima sam se cesto divila upravo pitajuci se...Boze, ko su  svi ovi ljudi i gde sam ih upoznala? Uvek sam verovala u hemiju izmedju ljudi ,mislila sam da se prepoznajemo u toj masi histerije...da nas vezuje havarija poente :-),govor tela,dobar stari mrkli mrak...i druga pomagala... Nadam se da se sada  smejete i da mi se zaklinjete na cutuanje, kao pravi prijatelji...jer bih volela da se udam  (i dozivim amneziju na predjasnji zivot)

Elem, ako ste obecali cuvanje tajne, onda imam jos jednu za vas.

Bila sam na sastanku na slepo! Neeeeeeeeeeee, nije to sto mislite. Kazem "na slepo" zato sto su  te Duse, koje  su cesto boravile u mom domu, imale sve sem Lica.Ovoga puta sam znala koga cu videti i sa kime cu provesti vreme. Ono sto nisam znala je...koliko to moze biti prijatno!

Stigoh ranije ,ali ona je vec bila tu.Dobih osmeh i ohrabrenje od Sanjarenja56.Prevelikim trudom  da ostanem odmerena i nenametljiva u prvih 3min :-) , ne stigoh  da joj iskazem zahvalnost na poverenju koje mi je ukazala, ali Boze zdravlja, nadam se bice prilike.Dama, zena,majka,uspesna, strucna i priznata... Smirenoscu koja izaziva strahopostovanje, lagano je, nasu malu sedeljku pretvarala, cas u salu i zabavu, cas u ozbiljno dogovaranje oko promocije koja predstoji.Odmerena i uzdrzana ipak nije krila emociju I zadovoljstvo sto je neke   stvari  ispravno predosetila .   Sa lakocom je skidala sloj po sloj vela tajne,  koji su lebdeli tako ocigledno,uceci nas da smo najvise o sebi vec rekli...ali da nas to ne cini ranjivima, nego suprotno...Mi se negde znamo,iskreno i time se cuvamo...to je za mene potpuno nov osecaj.Na mene je ostavila utisak ostvarene ,zadovoljne osobe, koja ce vam uvek unapred skrenuti paznju i dati vam dobar savet. Njena misija je Trajanje koje ima Smisao i ona se za to bori  svim silama. Dragocenost za postovanje,zar ne?

I dok se teme smenjuju, pogled mi bezi na celo stola.Ona voli limunadu, bas kao i ja ..i vlasnica je velikog osmeha.Mlada, nezna i tiha, a Vesela, je neko koga bih volela bolje da upoznam. Nadam se da je obostrano.

Necete verovati, Suki ima kosu.:-))))))Ovo je interna sala i nije iskljuceno da cu dobiti packe ,ali bilo je jace od mene. Strog ali pravedan. :-)  Takvog sam i  ga citala.Svaka plitka prica bi ga brzo umorila, a fanaticno filozofiranje razbolelo...mislim da je umerenost njegov cilj ili vec srednje ime...njegov cuveni smajlic iz  komentara postaje pravi, gromki smeh,dok kroz razgovor shvatam da je vredan, odmeren ,odgovoran...plus kosa:-)

Preko puta mene, sedela je moj Biljanak.Da sam je ranije poznavala, ona bi uspela da me ubedi da otpocnem vodjenje bloga. Iz njenog ugla, to je lako...pozitivno i oslobadjajuce.Verovatno tako radi i druge stvari u zivotu, sto mi ostavlja prostora da je pozelim za nekog u svojoj blizini...racunam da je osetila isto, u suprotnom, udavila sam je:-) i stidim se!

Persefona je tiha, nezna i tajnovita Damica.Nisam je tako zamisljala.Nisam mogla da predpostavim da neko sa tako lepom mastom ima tako snazan osecaj za zivotne prioritete.Urednost na njoj preslikava se na red, redosled i rad u zivotu, ali ipak ponosno priznaje da Nas drzi u sarenoj fascikli koju otvara kada nadje vremana da sebe obraduje.To je iskreno i u redu...mada, kao zena ,znam i da nije lako.Odmerena je ali spremna na avanturu,lepo se smeje i toplo obraca...Volela bih bolje da je upoznam, zato sto mi prijaju oni koji imaju pravac i ne trace misli,reci, vreme...postuje i voli svoje, cuva tvrdjavicu...i ne gubi osecaj za realnost. Bila mi je cast... 

 Cica lepog lica :-) blistavog osmeha, osobina (i horoskopskog znaka) kao moje najrodjenije bice... Ancisal -je neko ko bi vas ubedio da trebate promeniti sve iz korena i da ona ima lek za vase probleme.Putevi su nam se ukrstili toliko puta da je cudo da smo se tek juce srele. Slatko i bezobrazno,udarajuci raskosnom ,dugom kikom...cas levo,cas desno...barsunastim glasom brzo cete shvatiti da Lepota, ako je ponosna, ne mora biti arogantna, vec suprotno...beskrajno sarmantna i bliska. Ona je neko ko voli svoje prijatelje kao sebe samu, cuva njihove tajne i slavi njihove pobede. Recice vam vise nego sto je htela, ali ce vam izmedju redova promaci ogromna ljubav koju dise i cini mi se mogla bi da je odvristi...Bice na vasoj strani cak i ako niste u pravu...ako ste njeni,ona stoji iza vasi vasih dela...retkost, zar ne?

Ljubav, vera, mudrost ,blagost i prave zivotne vrednosti su komadici univrzuma koje nasa Domacica cuva u dzepicima i posipa po nama kao zvezdanu prasinu. Onoga trenutka , kada je sela preko puta mene, shvatih pravo znacenje njenog nadimka, tu divnu igru reci.Istog casa priznah sebi gde mi je mesto ,shvatih da je zivotno iskustvo u metaforama nesto cime ova Dama vesto barata.Shvatih da ceo zivot  "kuvam" na prejakoj vatri, da su mi zacini previse pikantni i se zato davim. Ja, maistor u receptima za nevolje, upoznah juce Maestra ,zenu koja mi u malo reci, gledajuci me u oci , objasni da mi za exotican zivot nisu potrebne cudne travke i meso rajske ptice...trebaju mi jednostavni sastojci,iskreni zacini i Teznja da se postignu Prefinjeni, lagani zivotni ukusi...koji se lako vare.Njen prstohvat ljudckosti je zacin koji nam svima fali...toliko puta na dan.Pozeleh da je zagrlim...

Imate li nekoga sa kim mozete da placete? Ja imam! Zove se Una i Jedina razume zasto teku reke niz moje obraze kada se smejem. Ona pise ono sto ja osecam. Ja citam ono sto ona nije napisala. Sa njom mogu da ogovaram Mesec, prevrcem oci na grmljavinu i pratim put od cigle.Ona ce vas demantovati da Divovi moraju iamti velika tela, a jaki karakteri -grube crte lica.Ona je ljuta na cvrcke, svrbe je zvezde...i zna gde boli...S njom se mogu smejati do suza i nazad...neka se postidi svako ko kaze da to nije vise nego mnogo!

Eto,kratko i jasno:-)))

Od sad idem samo na sastanke na "slepo"  Poznato mesto, tiha muzika,kasno popodne, jako osvetljenje...sladoled...i poznate duse.

P.S.

Namerno necu da spomenem , blago izgubljenog deckica sa leptir masnom, koji je inace bio na radnom mestu, a nije se ponasao kao konobar :-) nije bio dobar.

Predlazem da ga NE zovemo na promociju.

Nek' gleda na Tv-u  i kaje se...   :-))))

Mastiljav Trag

Autor annasa2n | 27 Nov, 2011, 08:14

       Prvo, cega se uvek setim, je ogromni zagrljaj, sirom otvorenih saka...zavetrinu tvrdih zidina izmedju kojih nema straha, bolesti ni nespretno nabacanih  misli.

Kao cistiliste za buducnost , gde se sve kockice  sloze i kao da se nalazim na jedinim ispravnim koordinatama na globusu.Kao perjani jastuk, na koji naslanjam lice i telo i uranjam u njega.Kao da sam postava njegovog kasmirastog kaputa.Imam kasmirast filter za sva zla sveta, cediljke  za sokove zadovoljstva, sve lose ostaje spolja,kada se njegov  zagljaj zatvori.Spasena sam. Tu bih mogla ziveti, zauvek...

 -Odakle toliko tuge u tako maloj devojcici"-   pitala me je baka, dok smo se jedne zime vozom vracali iz njenog grada u nas. Gurala sam glavu kroz prozor ,brojeci bandere i tunele naizmenicno. Tu igru "brojenja" sam davno izmislila, verujuci da je dosada privilegija pomalo glupih ljudi ...ili barem onih koji veruju da imaju hiljade sansi da protrace sopstveni zivot. Bila sam mirno i pomalo cudljivo dete, ali ne znam da li se ista promenilo s' obzirom da ja i danas brojim tunele, stujardese u avionima,kravate bankarskim sluzbenicima, kosmate i celave prolaznike, osvetljene i zamracene prozore na zgradema, mostove, semafore...sada je to navika,ali secam se da sam tada verovala da cu uspeti da izracunam idealan, prosecan broj za sve sto sam videla....kazem ,bila sam cudljivo dete, ako se to tako zove:-)

Bila sam mala ali  se secam da sam, hipnotisana brzinom kojim se kretao voz,pitala baku da mi objasni ono cega sam se, misleci na prolaznost ,uplasila...

-Kako to ,bako,kada ja umrem? Sta ce biti samnom?

Mislim da je i tada pomislila isto sto i za moje brojanje...ko zna koju sam novu igru smislila...nije mi odgovorila, kao da je odgovor bilo nesto sto samo retki nadju .

Kazu, odrasla sam. Mozda nisam zelela, nisu me ni pitali...ali jesam.Jos uvek imam potrebu da sve izbrojim, zabelezim ,zapisem. ispastala sam ,precesto na razne nacine ,upravo iz straha da ne zivim "obicno"...jer zavrsavamo obicno.Sanjam da imam pravo na IZBOR nacina ,kako cu potrositi svoje sate,godine, zivot.Neka neopisiva potreba za nadljuckim iskustvima i sebicno sacuvanim dozivljajima ,koja ce mi biti znak da sam pokusala da uhvatim vecnost.Nekakva sila bez mirisa i ukusa zbog koje sam se cesto nalazila u nevolji.Nedostatak snage u zelji da shvatim da je postojanje privremeno i da ga je nemoguce kontrolisati. I zelja za ostavljanjem Traga za sobom. Kako se to racuna i broji?  Koja je merna jedinica za trajnost?  Za strah?  Za hrabrost?

Ne ide mi previse nepoznatih za mene...Ali trudim se, otimam se za volan , davim u sopstvenim strahovima, sudaram sa losim procenama,cuvam samocu ...i skrecem ovde! I nisam sigurna da li je raskrsnica ili slepa ulica, ali skrecem ,pa sta bude.

A  On , samo dodje i zagrli me. Pogasi semafore i ulicna svetla.Ne znam kako to radi.Zaustavi mi brojanje. Napravi taj pokret tim dugackim rukama.Taj zagrljaj je nicija zemlja. Nicija sestra, nicija cerka, nikakvo kasnjenje...nista ne mora...samo traje.Tu bih mogla i da "umrem". Kada bih mogla da biram, tu me nista ne bi bolelo. Umorna sam, zalecem se u taj zagrljaj svaki put.Hrabar je i odvazan ,prima me, kao da zna da sam skoro prestala da ga trazim. Ponekad ,kao slepa  sluzim se drugim culima i stapom dodirujem svaki pedalj njegovog sveta.Krecem se na prstima, osluskujem pokrete i sumove. Udisem ga ,punim plucima rano ujutru i dugo niz dan muljam u ustima zalogaje njegove snage i moci. Kao neka zivotinjica penjem se po krovovima grada, zavijam na pun Mesec, kopam tunele i vidim u mraku, kao neko nadljucko bice  hranim se njegovim razumom.Moji obrasci i formule vise ne vaze.Ne prepoznatljiva sigurnost i mir me zbunjuju, ali sam sigurna da sam nasla tajni nacin za hvatanje fine "magle".Uspela sam, vezala sam je u dzak, moja je.  Svoja sam.

Ljubim mu ledja u mraku...i kao hobotnica ,sa svih osam pipaka, biram po njegovom telu. Ne mogu da se odlucim gde mi je najudobnije da se sklupcam i zivim zauvek ... to mi je dovoljno "ne obicno" ...ostavljajuci za sobom opipljiv i vidljiv , mastiljv Trag od naglog kocenja! Trag o  Izboru  u zivotu  , jer on uvek postoji...

 ...onda mozes i da umres ,ako hoces!

    I nije vazno gde onda ides ,  jel' tako bako?

 

Ostavljam

Autor annasa2n | 25 Nov, 2011, 20:45


Ostavljam ti jutarnju tisinu i samotni mir.

Ostavljam ti jezu na putu izmedju stomaka i grudi.

Ostavljam ti otvorene prozore i osmehe glasne i mlade,

da ih razmazujes po zidovima moje sobe.

Ostavljam ti ogrebotine od laznih zagrljaja,

bore oko uglova usana, male zareze mucnih osmeha.

Ostavljam ti opekotine i otvorene rane,

zle slutnje i dodire.

Ono moje: "nema veze"

solju hladne kafe ujutru

i poljupce...iskrene.

Ostavljam ti par slucajnih zajednickih fotografija,

ni jednu namernu.

Ljubim ti otiske cipela

i vise nego ikada zelim moje male za njima.

Ostavljam ti tvoje Beogradcke noci,

ionako nikada nisu bile moje.

Zadrzi osvetljene bulevare,

brze, bele isprekidane linije u retrovizoru.

Ostavljam ti snove i iluzije,

da vidis kako umeju da nadglasaju sve drugo.

Ostavljam ti strah od poznatog i zadovoljstvo od nepoznatog.

Ravnodusnost i jednostavnost.

Par lose podeljenih karata

jos od prvog deljenja

zatamnjena stakla na naocarima 

i beli ves...

Ostavljam ti zmarce duz mojih ledja,

zakletve i obecanja

poslednju cigaretu,

malo savesti i traljavo zabelezene misli.

Ostavljam ti "ono" jutro,

skrivene telefone po dzepovima,

divna cutanja,

ne ljuti se,kako sam mogla znati da zablude najlepse mirisu?

Ostavljm ti sapate zadovoljstva u mraku.

Hladan dah u vazduhu 

i poljubac u ledja.

Ostavljam ti mojih besnih 22e

znam ja dobro sta im je,

par lepih zelja,

zeciju sapicu za srecu

...i izbor!

Evo ti prazno mesto za kockarskim stolom.

Ostavljam te.

Uzmi moje karte,zaigraj ako smes ...

P.S.

Imala sam 22.god. kada sam ovo napisala.

Ostavila sam ga, zaista...ali  tek 10god kasnije ...

Pa sta? I to je nesto :-)))

Kako nisam upoznala Sanjarenja56

Autor annasa2n | 24 Nov, 2011, 19:15

     Obozavam moje malo, zensko drustvo.Vucemo se po ovom gradu vec citavu vecnost,znamo se od rodjenja.Neke su kume jedna drugoj, druge deci. Neke su udate za muskarce koji se medjusobno poznaju...a nekima  vec deca provode zajedno vreme u vrticima. Svaka ima potpuno zaseban zivot, drugacije drustvo u skladu sa nacinom zivota, ali jedan dan u nedelji tradicionalno provodimo zajedno i to bez obzira na okolnosti.

Te srede, koja se odigrala pre godinu dana,resismo da pogledamo jos jednom predstavu koja nam se dopala ranije.Volimo zajedno da placemo, :-) neki zli ljudi bi rekli da smo jedna pateticna grupica, ali se i zarazno smejemo,potpuno zaboravljajuci na manire.Uzivajuci u drustvu ,uz tihe razgovore ,koji nemaju kraja, podjosmo ka nasim mestima.Uhvati me neka tuga...dvorana poluprazna... ali,nasa mesta bas po nasem ukusu.Smestismo se ,i dok su ove moje jos uvek suskale, meni se ucini da par redova ispred vidim prepoznatljiv lik. Ako uzmemo u obzir da dami gledam u potiljak, da sam imala prilike samo na slikama da je vidim i to ne izbliza...i da sam uvek hrabra, cak bez osnova...ne moze mi se zameriti. Skocila sam kao oparena:

-Ustajte, smesta!Moramo da se premestimo napred!

-Gde napred? Sta si poludela, odlicna su nam mesta!-rekla je B.

-Ma ne pada mi na pamet...pa nisi na livadi, ne mozes da sedis gde hoces!-rekla je M. i odmahnula rukom.

-Vazno mi je,molim vas,mislim da sam videla nekog...htela bih da se javim,ovaj...da se upoznam...moram da objasnim odakle se znamo...

                     Svetlo se ugasilo

 -Ne mozes da sacekas da se zavrsi predstava, pa da se upoznajes...predstavljas... -saputala je kroz zube D.  vidno ljuta,ali prva ustade u mraku i polako poce da se izvlaci iz reda.

-Sta je ovo, ko da imas 15 god, sa kim da se upoznajes...dize se zavesa,lujko...

malo objasnjenje: Omanja grupica sa pocetka price broji 12 cica.Tek da naslutite kako je to izgledalo ljudima iza nas kada smo  sve ustale u mraku i krenule da se premestamo. 

 Dodjosmo do reda u kome je sedela Dama,ali jedino sto vidim je njena bela kragna koja viri  ,obrisi kratke kose...sve ostalo je mrkli mrak.Uz silno izvinjavanje, smestismo se sve, a ja tik do  Nje .Zavesa se dize,cuju se uvodni taktovi...a ja koristim priliku, lagano se naginjem ka Njoj i izgovaram:

-Dobro vece-     dok sa svoje druge strane cujem komentare ovih mojih: Slusaj ovu nasu  Milku Canic, molim te, dobro vece, ne moze da saceka da se zavrsi predstava.

Ne obazirem se, predstava kao i njihova dobacivanja za mene su u drugom planu.Dama odgovara tiho isto,klimajuci glavom...a ja zakljucujem, to je to...ljubazna je,otvorena, ma to je ona, nema greske...

-Znate -pocela sam ponovo naginjujuci se- mi se ne poznajemo,a u stvari se poznajemo,hmm...kako da vam kazem,hmm...ja vas znam,ustvari mislim da sam zapamtila kako izgledate...-zapetljavala sam se, a sa leve strane dodatno me je zbunjivalo dobacivanje ovih mojih o tome kako nije ni vreme ni mesto i od kada se ja tako ponasam?- Ja sam Anna, znate...ona sa dva N ...ja nemam vise svoj blog, secate se?Komentarisem tu i tamo...citam redovno... Sanjarenj, pa tako je...- dama me prekinu laganim dodirom ruke,i tiho izusti:

-Pazljivo sam vas slusala devojko, pokusavala da se prisetim...ali sada sam sigurna! Ja nemam pojma o cemu vi govorite.

-Gos.Anka, mozda da sacekamo da se upale svetla,stvarno sam preterala,ali nisam mogla da izdrzim, izvinite ,isto bih postupila- navaljivala sam

-Ne znam kako znate moje ime,ali sada ne bih ni da saznajem,volela bih da pogledam predstavu, ako se slazete?

-Naravno, samo izvolite- rekla sam hipnotisano,ali jedan delic mene je i dalje bio ubedjen da sam u pravu.Kako je moguce da se cak i zove Anka? Nemo sam se vratila u prvobitni polozaj licem prema bini, a osecaj zbunjenosti i stida od ishitrenosti,a Boga mi i nesvakidasnjeg ponasanja, lebdeo mi je kao oblak iznad glave.Prvi cin se vec blizio kraju ,nisam se nikako radovala paljenju svetla...Medjutim, ono se dogodilo.Dama ustade i ode do hola, a ja pogledah u moju B. koja  ocajna   prosapta:

-Pa ja nisam znala da si ti takav  Manijak !    - I sve prasnuse u smeh, onaj nas histericni, tesko zaustavljiv.Zena ti se pravda i izvinjava ,a ti umalo da je ubedis da preuzme identitet koji si joj namenila.

 Bila su to najduza dva pozorisna  cina u mom zivotu. Vrpoljeci se od nelagodnosti,jedva docekah kraj,ali se  doticna dama  tako brzo pokupi i pobeze,da ne stigoh da joj se duboko izvinim.Srecom nekako mi prolazna brzina bi bolja...pa istrcah , izabrah jednu ruzu od ulicne prodavacice i sacekah damu.

Uzela je ruzu, primila izvinjenje...ali nisam mogla da se otrgnem utisku da ipak misli da  sam vise caknuta, nego zbunjena...Gde se potpuno slozila sa misljenjem omanje grupice sa pocetka ove price...koje i danas umeju da kazu za mene da MI JE POBEGAO SAMO ONAJ KOGA SAM PUSTILA DA ODE...jer sam u stanju da ubedim osobu da je ono sto i on sam zna da ne moze biti.

 ...sta je tu lose,pitam ja vas? :-)

 

 


 

The philosophy of Wonder

Autor annasa2n | 24 Nov, 2011, 11:18

Treba mi cudo,

da otera bol

koja opet puzi ka meni.

Neka beskrajno meka rec

plast od perja ,balon od sapunice,

da se sakrijem ,

 tu da se doselim...

ili dodir,da me ohrabri.

Da otera  sumnju,

nemir ,koji mi pomera zemlju pod nogama,

trupka,osecam ga galopira iz daleka.

Da ne moram da zaustavljam dah,

da mi se vazduh ne zaglavi u plucima,

da se ne udavim u  nemoci,

barem ne ovaj put,

barem ne ovde pred tobom,

samo da se sakrijem u sebe,tamo cu vristati.

Molim Boga, da kazes nesto lepo

i izbrises sve ostalo.

A ti se samo smejes.

Uvredio si me 

i razboleo i ono malo 

sto je moglo da izdrzi tvoju pobedu.

Hot,flammable...in love

Autor annasa2n | 23 Nov, 2011, 10:43

 Dobro jutro,

Domacicama sirom sveta!!!

Zenama koje ,iz nekog razloga , nazivaju ne zaposlenim.Koje hodaju na prstima i mute svoje prve nes jutarnje kafe novorazvijenom tehnikom tihog mucenja,bez udaranja kasicice o zidove solje.Dobro jutro svim kraljicama necujnog tusiranja, koje paze da ne probude svoje kraljeve.One znaju da je jutro lepo ako ga nista ne narusi i samo tako obecava divan dan.Ako ne ispuste tiganj, ne razbiju neki tanjir ili ako promaja, koju namerno prave da bi cist vazduh usao u kucu, ne tresne neka od vrata i digne cak i mrtve iz grobova.

Zapalila sam kucu jutros... 

 

Dobro jutro, jos jednom i za takve domacice!

I one su ziva bica i one zasluzuju lepu rec.Moramo im odati priznanje jer niko kao one  kojima se to desava, ne umeju da izvuku dim iz kuce  brzinom svetlosti.Munjevito oribaju garez sa kuhinjskih elemenata, pokupe tragove vrelog ulja i komade  crne piljevine koja se lepi po podu...i ponovo spreme dorucak ,kao da nista nije bilo.

To nisu tako retka bica ,ali spadaju u zasticene vrste i vrlo cesto ih mozete pomesati sa Pravim Domacicama.Budite oprezni! Ova bica takodje rano ustaju ,samo sto vesto kriju da to rade zbog sebe i svog treninga.Nedajte se prevariti.Svez manikir i pedikir, besprekorna kosa,tanani kombinezoni i miris vanile i jagoda koji se siri izmedju zidova , nema apsolutno veze sa vama.One,kao i Prave Domacice, jednako dobro razlikuju  boce jestivih ulja od boca sa preparatima za odrzavanje higijene podova.Vladaju tosterima, mikserima i masinama za sudove i besprekorno pakuju namirnice u frizideru .Mogu da prodju godine i godine, a da vi ne primetite te tanane razlike koje ovo bice cini potpunom suprotnoscu od zene kojoj biste smeli da dozvolite slobodno i neograniceno kretanje po domacinstvu. Kada vam se ucini da ste je prepoznali i uhvatili na delu...zao mi je ,tada je vec kasno, vasa kuca je u plamenu!

-Dobro jutro,Najdraza- izgovorio je tiho,da ne pokvari tisinu u nasem domu.-Pa gde si ti?Nedostajala si mi kada sam se probudio.Sta to tako lepo mirise?

-Pa,dorucak!-rekla sam

-Mmmmmmm , nacrtala si srce od kecapa...

-Daaaa,a pre toga sam zapalila kuhinju.-rekla sam skrivajuci kantu punu garavih krpa ,sundjera i boca hemije za ribanje i  odmascivanje.Mahanjem i becenjem ,potrosih tonu energijeda objasnim nesretan slucaj...odlaska do ogledala na 2sek. koliko je bilo vise nego dovoljno da se plamen popne do plafona...Dobih osmeh i zagrljaj  uz komentar da se cuvam i pazim...a kucu,slobodno da zapalim...ne reci dvaput, pomislila sam.

I poce dan, kao svaki drugi.Kao da nista nije gorelo, kao da sam zelela da mi prozori malo budu bez zavesa...kao da sam Prava Domacica.Mozda je pozar bio znak da kuca treba detaljno da se oriba? Mozda bi prava domacica to svakako ranom zorom uradila?Ali, uradila je i ova...rezultat se racuna.Razlog nije vazan.Dodjemo na isto.Mozda su ove dve domacice , negde u nekom paralelnom svetu, ista bica.Mozda sam danas postala prava domacica.Zapalila sam svoju prvu kuhinju.

Kada malo bolje razmislim, ni mnoge druge stvari u zivotu , koje sada radim sa lakocom , nisu isle glatko u pocetku.Neke ni dan danas ne radim idealno, ima tu lako zapaljivih situacija...Pa sta?To me ne cini losom...to me cini upornom! Toliko sam uporna i vatrena da sve prsti i gori.

I treba da me voli...kada sagradimo kucu, u predvorju ima da stoji moja slika u prirodnoj velicini: veliki, tezak ram , ulje na platnu, :-) ...kao ja stojim u dugoj ,crnoj haljini,rasirenih ruku,a iza mene plamen,vatra, crvene i zute iskre.Da se zna ko je gospodarica kuce, :-) ...a ispod slike, metalna plocica i na njoj ugravirano:

"Precious ON FIRE, LADY OF THE HOUSE"

Zasto da se pali kamin ,pored takve slike u kuci? :-) Gosti se ne izuvaju, nego skidaju,toliko je vruce :-) hot,hot,hot!  

Ovo zamisljam ,dok jos jednom  ribam pod. Ja sam mali zaljubljeni unistivac.  Stetocina!!!       Ma daaaaa, uspela sam ,nista se ne primecuje.Ko novo...jos da pristavim rucak :-) ali pre toga, mozda da vidim : gde da potrazim aparat za gasenje pozara? Ne, ne ,samo za svaki slucaj...znate,mi Prave Domacice smo uvek korak ispred...

  Zar ne? :-)

 

 

Razlog

Autor annasa2n | 22 Nov, 2011, 21:33

Noc se lepi po meni.

Sta bi rekao da znas

kako On ume

da me saceka kada sve prodje

i dise sve moje

punim plucima.

Topli,prepoznatljivi mirisi,

fino pucketanje u glavi

od zamaha tananih krila leptira 

u stomaku.

Smeh i ocekivanja

kao Mi nekada...

Rekao si da nista nece biti kao Mi.

A onda, sve je isto na kraju,

ako tako zelis.

I ovo me golica,prija

i raduje me.

Gledam duboko u noc,

trazim razlog da ga okrivim

sto mi svetli

sto mi tepa.

A znam da nije On kriv sto je tu,

vec Ti sto nisi...

Nek' susti kao jesen

Autor annasa2n | 22 Nov, 2011, 11:13

 

Probaj da zapises ovo,

sto osecam.

Nadji rec divnu i meku,

za moj osmeh,

za miris dodira u mraku,

za krv u venama i putanju kapljice na ledjima.

 

Probaj da nacrtas,

linijom ostrom i tankom

prazninu i promaju,

molitvu i oprostaj.

neka lici na zrak

usamljen i sjajan

i neka susti kao jesen.

 

Uzmi crvenu i oboji mi usne,

nadji svoje konture u mojim zenicama.

Postavi znake pored puta,

reci senkama da me ne diraju

i ne daj da svane.

 

Probaj da zamislis

ukus bezanja 

slatku gorcinu novog pocetka.

Pusti telefon da zvoni.

Probudi se samnom.

 

Probaj da zapises ono 

sto sam tebi ja.

Nadji nacin,

izmisli boju i daj joj moje ime.

Ja je za tebe nemam.

Sakrivam se pod tvoj veliki kaput,

a ne mogu da nadjem rec za "ono"

sto si ti...