Mastiljav Trag

Autor annasa2n | 27 Nov, 2011

       Prvo, cega se uvek setim, je ogromni zagrljaj, sirom otvorenih saka...zavetrinu tvrdih zidina izmedju kojih nema straha, bolesti ni nespretno nabacanih  misli.

Kao cistiliste za buducnost , gde se sve kockice  sloze i kao da se nalazim na jedinim ispravnim koordinatama na globusu.Kao perjani jastuk, na koji naslanjam lice i telo i uranjam u njega.Kao da sam postava njegovog kasmirastog kaputa.Imam kasmirast filter za sva zla sveta, cediljke  za sokove zadovoljstva, sve lose ostaje spolja,kada se njegov  zagljaj zatvori.Spasena sam. Tu bih mogla ziveti, zauvek...

 -Odakle toliko tuge u tako maloj devojcici"-   pitala me je baka, dok smo se jedne zime vozom vracali iz njenog grada u nas. Gurala sam glavu kroz prozor ,brojeci bandere i tunele naizmenicno. Tu igru "brojenja" sam davno izmislila, verujuci da je dosada privilegija pomalo glupih ljudi ...ili barem onih koji veruju da imaju hiljade sansi da protrace sopstveni zivot. Bila sam mirno i pomalo cudljivo dete, ali ne znam da li se ista promenilo s' obzirom da ja i danas brojim tunele, stujardese u avionima,kravate bankarskim sluzbenicima, kosmate i celave prolaznike, osvetljene i zamracene prozore na zgradema, mostove, semafore...sada je to navika,ali secam se da sam tada verovala da cu uspeti da izracunam idealan, prosecan broj za sve sto sam videla....kazem ,bila sam cudljivo dete, ako se to tako zove:-)

Bila sam mala ali  se secam da sam, hipnotisana brzinom kojim se kretao voz,pitala baku da mi objasni ono cega sam se, misleci na prolaznost ,uplasila...

-Kako to ,bako,kada ja umrem? Sta ce biti samnom?

Mislim da je i tada pomislila isto sto i za moje brojanje...ko zna koju sam novu igru smislila...nije mi odgovorila, kao da je odgovor bilo nesto sto samo retki nadju .

Kazu, odrasla sam. Mozda nisam zelela, nisu me ni pitali...ali jesam.Jos uvek imam potrebu da sve izbrojim, zabelezim ,zapisem. ispastala sam ,precesto na razne nacine ,upravo iz straha da ne zivim "obicno"...jer zavrsavamo obicno.Sanjam da imam pravo na IZBOR nacina ,kako cu potrositi svoje sate,godine, zivot.Neka neopisiva potreba za nadljuckim iskustvima i sebicno sacuvanim dozivljajima ,koja ce mi biti znak da sam pokusala da uhvatim vecnost.Nekakva sila bez mirisa i ukusa zbog koje sam se cesto nalazila u nevolji.Nedostatak snage u zelji da shvatim da je postojanje privremeno i da ga je nemoguce kontrolisati. I zelja za ostavljanjem Traga za sobom. Kako se to racuna i broji?  Koja je merna jedinica za trajnost?  Za strah?  Za hrabrost?

Ne ide mi previse nepoznatih za mene...Ali trudim se, otimam se za volan , davim u sopstvenim strahovima, sudaram sa losim procenama,cuvam samocu ...i skrecem ovde! I nisam sigurna da li je raskrsnica ili slepa ulica, ali skrecem ,pa sta bude.

A  On , samo dodje i zagrli me. Pogasi semafore i ulicna svetla.Ne znam kako to radi.Zaustavi mi brojanje. Napravi taj pokret tim dugackim rukama.Taj zagrljaj je nicija zemlja. Nicija sestra, nicija cerka, nikakvo kasnjenje...nista ne mora...samo traje.Tu bih mogla i da "umrem". Kada bih mogla da biram, tu me nista ne bi bolelo. Umorna sam, zalecem se u taj zagrljaj svaki put.Hrabar je i odvazan ,prima me, kao da zna da sam skoro prestala da ga trazim. Ponekad ,kao slepa  sluzim se drugim culima i stapom dodirujem svaki pedalj njegovog sveta.Krecem se na prstima, osluskujem pokrete i sumove. Udisem ga ,punim plucima rano ujutru i dugo niz dan muljam u ustima zalogaje njegove snage i moci. Kao neka zivotinjica penjem se po krovovima grada, zavijam na pun Mesec, kopam tunele i vidim u mraku, kao neko nadljucko bice  hranim se njegovim razumom.Moji obrasci i formule vise ne vaze.Ne prepoznatljiva sigurnost i mir me zbunjuju, ali sam sigurna da sam nasla tajni nacin za hvatanje fine "magle".Uspela sam, vezala sam je u dzak, moja je.  Svoja sam.

Ljubim mu ledja u mraku...i kao hobotnica ,sa svih osam pipaka, biram po njegovom telu. Ne mogu da se odlucim gde mi je najudobnije da se sklupcam i zivim zauvek ... to mi je dovoljno "ne obicno" ...ostavljajuci za sobom opipljiv i vidljiv , mastiljv Trag od naglog kocenja! Trag o  Izboru  u zivotu  , jer on uvek postoji...

 ...onda mozes i da umres ,ako hoces!

    I nije vazno gde onda ides ,  jel' tako bako?

 


7 Komentari and 0 Trekbekovi - "Mastiljav Trag"


    Izdvajam" dosada privilegija pomalo glupih ljudi ...ili barem onih koji veruju da imaju hiljade sansi da protrace sopstveni zivot."
    Šta li je to dosada? Taj mi pojam treba prevesti :)

    Autor sanjarenja56 am 27 Nov 2011, 10:04

    Sanjarenje, dosada je ono u čemu se nadjemo kad nema onog koga želimo pored nas...

    Autor anam am 27 Nov 2011, 10:20

    Ne mogu se sita nadiviti :)

    Autor didiland am 27 Nov 2011, 10:36

    Kako si lijepo ovo napisala.Hvala što si mi uljepšala jutarnju, ups, pardon, podnevnu kafu :)

    Autor dalia am 27 Nov 2011, 11:52

    Želim ti da se izboriš za svoj IZBOR. :-))

    Autor razmisljanka am 27 Nov 2011, 12:18

    Neka te večno grle te dve velike ruke.:)

    Autor biljanak am 27 Nov 2011, 15:22

    Neka te večno grle te dve velike ruke.:).

    Autor biljanak am 27 Nov 2011, 15:23

 

Dodaj komentar





Zapamti me