Manje je uvek vise

Autor annasa2n | 7 Dec, 2011

Neophodno je da napomenem da je tih godina SMISAO bila potpuno nova rec u mom dzepnom recniku.Pocela sam da nacinjem tridesete i nisam imala pojma cemu muskarci ustvari sluze.Mislim , cemu pametnom sluze...ovo drugo sam znala...

Razlozi za takav nacin zivota bili su avanturisticki, dogadjaji  inerticni; dozivljaji potpuno svemirski a ishodi krajnje nerealni.Smisao je bio nepotreban.Mnogi koje sam tada znala zeleli su da zive moj zivot,mozda bi malo njih prezivelo...ipak ,na kraju sam ja svoj, zamenila za njihov i napokon nasla smisao.

Dobro...ako moram da budem iskrena, samo to jos nisam probala,pa rekoh sebi, mozda bude zabavno.

A onda, jednog obicnog cetvrtka, mrtva umorna, nosena nekakvim cudnim vibracijama,zeleci da se jos jedan dan napokon zavrsi ne bih li otresla sa sebe treperenje kao pred eksploziju; natovarena obavezama, odgovornostima,planovima, rokovima,jurnjavom za novcem ;sumorna,zabrinuta,  umorna i ruzna prvi put sam videla Njega.

Nedelja je bila pri kraju, nekakva dosadna prehlada na pocetku ...a ulice su bile prljave i mokre od ostataka snega koji se u mom Beogradu uvek prerano pretvara u blato i ubija zelju za skitnjom i ostavlja soluciju sedenja kod kuce, sto je za moj temperament ravno samoubistvu.Govorio je malo, premalo za moj ukus.Tiho se kretao,odmereno birao stavove koje ce zastupati glasno,imao onaj dugacak pogled, znate onaj sto traje i uvek vas natera da prvi pogledate u stranu.Ne zainteresovan za okolinu,pomalo melanholican, nije bio moj tip. Uprkos tome, nekako je znao da zivim u paralelnom svetu.Da jurim sopstveni rep,bolujem od decijih bolesti, volim slavu i tudju i svoju ,puno trosim i puno ne slusam nikog.

-Koliko ti jos treba da budes srecna? -pitao me je jedne veceri, godinu dana kasnije.Potpuno neocekivano,naglo menjajuci temu.

-Kako mislis ,koliko?- becila sam se ironicno. .Cega koliko,sta koliko, pa srecna sam...

-Kako li izgledas kada si nesrecna...-rekao je sebi u bradu,sa podsmehom,kao da trpi licni neuspeh.Naravno,istog casa u mom referentnom sistemu :-),izgubio je 1000 poena i pretilo mu je ozbiljno izbacivanje iz istog , zauvek.Te noci sama sam se preispitivala bez cega bih mogla u zivotu.Sta bih mogla da izuzmem a da budem zadovoljna.Cega bih mogla da se odreknem?Resih da se prepustim snu, jer se ozbiljno zamorih da resim taj rebus, a dodjoh do zakljucka da ...ako mi se bilo sta pomeri samo za mikromilimetar  ili  nestane,moj zivot bi izgubio svaku vrednost.

Spletom cudnih okolnosti ,24h od tog dogadjaja, izgubih sve.Nisam imala vremena  cak ni da biram cega cu se odreci .Visa sila. Neka visa sila je resila da za sekund postanem najnesrecnije bice na planeti...ili da napokon upoznam srecu.

      " Manje je uvek vise " -rekao mi je davno ,jedan stari slikar u Parizu,posle dvadesetak casa apsenta,dok je pokusavao da napravi moju bistu od nekakve  smrdljive gline.Rekli su mi da je najbolji, poverovah im, mada je rezultat njegovog rada bio Nesto sto je jako malo licilo na mene.Praveci se da se razumem u umetnost, rekla sam da je divno. A on  je,praveci se da ne vidi da sam ocajna i besna ,rekao da ce me deteljisanje i teznja za perfekcijom jednom sigurno  odvesti daleko od srece. Mislila sam da je pijan.Ustvari bio je iskusan i mudar ,apsent i takvi  kao ja mu nisu mogli nista.

 Danas, cak i ne moram da kazem da sam srecna.Retko me i pitaju. Valjda se to ne moze sakriti. Ne mogu se sakriti ni prezivljena iskustva jer nadju svoje mesto negde duboko u nasim zenicama,cuce tamo sa tugama, cak i kada nam se oci smeju.Srecna sto sam ziva.Sto sam jos uvek ovde.Srecna sto me radoznalost nije ubila.Srecna sto sam shvatila da nista nije u mojim rukama. Srecna sto sam dobila sansu da uzivam ,spoznam zahvalnost,prepustim se...Srecna sam sto ne moram biti u pravu,biram da budem srecna.

Kada bih mogla da vratim ono vece...trenutak kad mi On iz brige postavlja ono pitanje o sreci i nesreci, jurnjavi i zanemarivanju ...promenila bih sopstveni odgovor.Rekla bih mu:

Oprosti ...

 

 

 

 

 


26 Komentari and 0 Trekbekovi - "Manje je uvek vise"


    manje ili više, kad nadješ put po kome te noge same nose prestaneš da postavljaš pitanja. i da razmišljaš da li ti još nešto nedostaje. jednostavno prihvataš sve na šta naidješ i od toga pokušaš da napraviš najbolju haljinu. za sebe.
    Prijatno!

    Autor domacica am 07 Dec 2011, 20:01

    Sve razumem.
    I onaj post o majci.
    Razumem.
    Osetila na sopstvenoj koži.
    Osećam.
    Teret i tiho prokletstvo lepote.
    Oćutala sam.
    Ljudi me često pogrešno shvate kad govorim o tome.
    Volim sve što napišeš.
    Ovih dana se trudim da ne mislim o ozbiljnim temema.
    Misao o sreći je ozbiljna.
    Sreća, rekla bih, nije.
    Sreća je tako jednostavna.
    Šteta je to ne znati.

    Jesam li rekla da volim sve što napišeš?
    :)

    Autor didiland am 07 Dec 2011, 20:06

    Eh, kad bih mogla to da objasnim svojoj ćerki. Mora sve da doživi da bi shvatila. A ja sam to prihvatila a'priori, ne želeći da se uveravam. I nisam pogrešila. :-)))

    Autor razmisljanka am 07 Dec 2011, 20:16

    A tako je teško reći tu jednu reč...oprosti...

    Autor sanjarenja56 am 07 Dec 2011, 20:17

    Baš si me naterala da se zapitam i preispitam..
    Srećna sam otkako sam naučila da ne žurim i ne jurim, da živim u sadašnjosti, da se opustim i prepustim, da upoznam sebe, da ne tražim odgovor na baš svako pitanje...
    Govorim tiho i nosim osmeh sa sobom :)
    Pozdrav draga!

    Autor vesela am 07 Dec 2011, 20:38

    Песма је тотално страва а сто се текста тиче изабрала си савршену тему а што је још боље лепо си га написала!!!
    Узгред ја сам ОЛГА и волела бих да посетиш мој блог под називом обавезно прочитајте истиниту причу!!!!!

    Autor lukicixxmi am 07 Dec 2011, 20:44

    "Manje je uvek vise"
    Koliko istinita rečenica, nemam skoro ništa, apsolutno ništa. Imala sam do skora sreću, ali i to mi uzeli. Sad mi samo ostade radost. Ali nisam i srećna. Radujem se čemu god stignem. Radujem se kad sija sunce, radujem se kad vidim majku da se smeje jer znam da je bar na sekund zaboravila na brige, radujem se jednoj obicnoj maloj cokoladi. Nikada mi nije trebalo mnogo.
    Veoma ti je lep post. i lepo napisan.

    Autor muckos am 07 Dec 2011, 23:06

    " Danas, cak i ne moram da kazem da sam srecna.Retko me i pitaju. Valjda se to ne moze sakriti. Ne mogu se sakriti ni prezivljena iskustva jer nadju svoje mesto negde duboko u nasim zenicama,cuce tamo sa tugama, cak i kada nam se oci smeju.Srecna sto sam ziva.Sto sam jos uvek ovde.Srecna sto me radoznalost nije ubila.Srecna sto sam shvatila da nista nije u mojim rukama. Srecna sto sam dobila sansu da uzivam ,spoznam zahvalnost,prepustim se...Srecna sam sto ne moram biti u pravu,biram da budem srecna."
    Svaka rec je savrsena, i u svakoj se savrseno prepoznajem :)
    Pozdrav :)

    Autor suncica am 08 Dec 2011, 00:07

    Mnogi su u potrazi za srećom, ali ih ego sprečava da vide neke jednostavne stvari. Volela bih da pišeš o iskustvima u inostranstvu, mnogi ga idealizuju. Poz

    Autor biljanak am 08 Dec 2011, 08:17

    domacica

    Da,zaistaje tako.
    Znas kako kazu:
    "Ko ne zna kuda ide ,svaki pu mu je dobar,a onom ko zna-samo jedan je pravi"
    Pozz

    Autor annasa2n am 08 Dec 2011, 09:58

    Didiland

    Didi, obecah sebi da se nikada vise necu bavii ozbiljnim temama.Ova mi se cinila tako lagana,a onda...kada sam malo prekopala , ispade tako hard and heavy
    love

    Autor annasa2n am 08 Dec 2011, 10:06

    razmisljalka

    Imala sam i ja nekog ko mi je objasnjavao...mozda ne treba preterivati ni u tome cak ni iz najbolje namere.Tada sam mislila da je ceo svet moj,lako sam donosila odluke ,sekla i odlazila.Zbog ponosa, nikada se nisam vratila...sada to vec ne bi imalo smisla...
    pozz

    Autor annasa2n am 08 Dec 2011, 10:12

    sanjarenja56

    Ne propustam ni jedan dan ,Sanjarena56.Na sve moguce nacine, cak i precutno to cinim...
    Ali je tesko kada znas da je postojao idealan trenutak da se zaustavis i izaberes, a nisi...
    pozz

    Autor annasa2n am 08 Dec 2011, 10:26

    Vesela

    Nadam se da ti se osmeh vratio odmah na kraju price...znas da volim kada se smejemo...pozdraaaavljam

    Autor annasa2n am 08 Dec 2011, 10:28

    lukicixxmi

    Olja, dobro mi dosla!
    Doorsi su deo moje porodicne kulture (ako moze tako da se kaze)
    To mi je zvuk iz detinjstva...Jimmy Morrison mi je prva ljubav
    (mojim vrsnjakinjama je bio Zdravko Colic, nikad mi to nije bilo jasno)
    :-)))))
    Kasnije sam se zaljubila u Bowie a...pa u Jaggera...
    e ,onda sam shvatila da moram da pruzim priliku normalnim frajerima...jer me ovi nisu sacekali,hahahahaahahahaaaaa

    Autor annasa2n am 08 Dec 2011, 10:37

    muckos

    Samo se raduj...oni koji imaju radost u srcu nadju pravi put.Ovo je prica o prepotentnosti,sebicnosti, o Ne radovanju i Ne zadovoljstvu bez obzira na uspeh ...
    Ceni radost koju imas i zivi je...
    hvala i pozz

    Autor annasa2n am 08 Dec 2011, 10:42

    suncica

    Dobro mi dosla,Suncice.
    Drago mi je sto me razumes i prepoznajes.
    :-))))
    hvala, pozz

    Autor annasa2n am 08 Dec 2011, 10:43

    Sta je ustvari sreca, i koliko smo mi svesni kada smo srecni?

    Autor casper am 08 Dec 2011, 10:56

    biljanak

    Ego...veliki neprijatelj!!!
    Mislim da sam pravi predstavnik one generacije koja je rasla na sablonu...sve velike stvari su tamo daleko. Uzasno je opasno za mladog coveka kada shvati da je Taj zivot tu...uzasno blizu...Tada je kasno za nazad . Idealizovanje prestaje istog casa kada shvatis da si vecno stranac tamo gde su svi svakome strani.
    Pozz draga

    Autor annasa2n am 08 Dec 2011, 11:03

    casper

    Dobri duse ...i kada smo svesni, dzaba bilo ako smo pohlepni i nezahvalni..
    pozz

    Autor annasa2n am 08 Dec 2011, 11:05

    želje su ionako loši gospodari...

    ps. govorimo istim jezikom

    SAMO POLAKO, DRAGA

    Postoji vrijeme za zivot, i vrijeme za laz,
    i vrijeme za smijeh, i vrijeme za smrt.

    Samo mirno, draga, primaj ovaj zivot.
    Ljubav se ne forsira kad zelis da traje.
    A ti si vec, draga, pocela da hitas.

    Postoji vrijeme za setnju, i vrijeme za trku,
    vrijeme da se strijele odapnu na sunce.

    Kreni sad lagano i bice ti bolje i bolje,
    primaj stvari mirno i uci se radosti.

    Jim Morison

    Indian Summer

    Autor suky am 08 Dec 2011, 13:09

    suky

    Drugar,sad' si me rasplakao.

    Ali, to je nekako dobro. :-)))))ne govori nikom , strpace me u Lazu...
    :-))))))
    Ne smem ni da pocnem da objasnjavam dragim ljudima koliko je strasno kada shvatis da si postao Rob, necemu sto si mislio da se zove Sloboda.
    Pozz i hvaalaaa na svemu.

    Autor annasa2n am 08 Dec 2011, 14:04

    Šteta je što većina ljudi nije sposobna da shvati da je sreća zaista relativna stvar i da je možeš uzbrati rukom kao trešnju. Onu sočnu, crvenu, slatku i mirisnu. Samo ako izistinski želiš. Ako znaš da se smeješ i da prepoznaš smeh onog drugog, nije bitno da li ga nazivaš ljubavnikom, prijateljem ili ocem. I ako, čak i u kišnoj kapi vidiš boje, a od oblaka paperjasti jastučak na kom se sanjaju najlepši snovi.

    Eh, mogli bi svi biti srećni, samo kada bi to iskreno želeli.

    Bolje si!?

    Autor roksana am 08 Dec 2011, 14:41

    roksana

    Bolje, bolje, draga....hvaaaaalaaaa

    Autor annasa2n am 08 Dec 2011, 22:32

    Pre nego što krenete da tražite sreću, proverite – možda ste već srećni. Sreća je mala, obična i neupadljiva i mnogi ne umeju da je vide.

    Duško Radović

    Autor persefona am 10 Dec 2011, 11:32

    Ne tako davno sam jurila kroz zivot,misleci da cu izgubiti sve...
    Danas kada sam izgubila mnogo,shvatam koliko sam sad dobro!

    Moje greske su me naucile da nije sreca tako velika,ali je sekunda dovoljna da se pamti taj trenutak.

    pozdrav!

    Autor lora1 am 10 Dec 2011, 12:50

 

Dodaj komentar





Zapamti me