Sweet and sorrow

 Uvicu se u bele carsafe.

Samo ovlaz,ogrnucu se

golih ramena, bosa 

plesacu.

Hoce li ostati tajna ako pevusim

i probudim  dan?

Smem li danas da ne skupljam lisce,

ne budem sizika,

ne diram bele plahte?

A ti zapamti sve reci koje su ti se iskrale

i isto ih tako redjaj u niz svaki dan

do kraja zivota.

I cesljaj me dugo

isto tako

i isto me gledaj .

I smej se.

Smeh tvoj,

nezna muzika za moj glasni svet.

Cista klasika.

Otmena.

Daleko od  bezobrazluka i roka

obecava mir.

Slikaj me.

Poljubi me.

Pisi 

vrhovima prstiju 

po mojim ledjima

one reci...samo nase...

Evo zmurim ,

pricaj mi opet onu pricu,

znas onu o trenutku

kada si me video prvi put...

I opet.

Ne, ne moze mi dosaditi!

Ja sam zena...

Pricaj mi,kako si  se od svih prelepih, belih,

kamenih statua Grckih Bogova

pretvorio u krv i meso

i bio toliko ljubazan i hrabar

da me nazoves svojom 

i oslobodis...

Kada se vratis,

bicu sve ono sto zelis.

Mirna i tiha

ravnodusna i pomirljiva.

Obicnog smeha ,spustenog pogleda

odobravacu ludosti,

bicu ljuta na dobrotu

i necu pisati pesme.

Nosicu haljine neprimetno,

kao druge zene koje znas,

hodacu razbojnicki, 

kao bez kukova i

grubo se gegati

Baci cu  sve velike sesire , marame i rukavice.

Necu te gledati tako

da svi vide da si vazan,

psovacu ,

uzimacu zivot zdravo za gotovo,

vezacu kosu i podici je visoko

niko nece znati da  mi hiljade sarenih leptira mrsi misli

dok uvrcem pramen oko prsta.

Niko nece umeti

da me nadje

kada se sakrijem u tvoje kosulje.

nece me poznati ako se 

savijem ko' bez kicme

oko tvoga struka

i  kao  zene koje cenis

frkcem ljubomorno na one koji te vole.

Prestacu da predem i naucicu da se

sakrivam  po coskovima

nikome se necu dopadati,

izbledecu 

niko mi nece loviti pogled

i misliti u sebi ...mozda...jednom...

necu igrati bosih stopala po kisi

niko mi nece nikada videti kolena

ni suze.

Niko nece pomisliti da volim zivot.

Jednom , kada se vratis

bicu tako savrsena

da me neces ni poznati 

ni videti.

Nadam se,

ipak...

mozda ces me takvu

malo vise voleti.

Ti i ja

kao kroz meku penu,

koraka kratkih i sporih

volimo se.

Zagrljaji u taksiju,

zore u Beogradu

zima u vazduhu i dok mi pricas

brojim plocnike...

Preko tvog ramena ogledam se u izlozima,

hocu da mi  verujes

da si sve to vidim.

Dizes obrvu ,kao da ne verujes,

Slusas li sta ti sapucem?

Bojis li se kad ti kazem da sam tvoja?

Zima u vazduhu,

klizave stepenice,led na njima

smeh i :"drzi se za mene"

Tvoj parfem na mojim haljinama,

medju  mojim dlanovima...

Dodiri kao stidljivi a namerni,

poljupci u restoranu

da li je nepristojno usporavati ih?

Udisati ih i mirisati.

Nemoj nikad da me pustis,pomislila sam

dok mi govoris o zivotu i ljudima...

Nemoj nikad da me pustis  da odem...

A tebe je bas briga,

vampiri oko mojih vrata.

Gluva noc,gusta i teska, duga.

Tebi je sve jedno,

a on me osvaja.

Udvara se i cvili,

moli i mirise mi kosu.

Ti ko zna gde si,

djavo mi ne da mira.

Kupam se u groznici dok me drzi za ruku 

i pita da li sam njegova.

Lako mu je, gleda kroz mene,

kao da zna da nisam tu.

Sepuri se i nudi,obecava

i pogresi svaki put kada pokusa

da me pohvali i da mi se divi.

A tebe bas briga sto duva u moju kulu od karata, 

hrabar i uporan,udovoljava mi i ugadja.

Kao da ga znam odnekud,

ustvari znam osecaj,uzima me ovakvu kakva sam.

Uzima pola i laze o strpljenju.

Peva ono sto prepoznajem i 

sto misli da zelim da cujem.

Kao ...nasli smo se,

kao dve polovine, jedno celo.

Podizuci obrve, cudim se sto mi trosi

te velike reci, u ovom bledom trenutku.

Veliki, snazan ne moze da sakrije stid

zbog magle koja sakriva moj podsmeh.

Nesiguran, smeje se i grli me .

Kako moze, pitam se ,da prosipa 

tu divnu prasinu koju pametni cuvaju po 

starim skrinjama.

Kako moze, tu ...svet pod moje noge da baca,

a falis mi toliko, 

da i njemu smetas, ovde i sada...

Ne odustaje, stavlja prst na vrh mog nosa

...i gde sam bila do sad'

...i da je samo znao da postojim...

i sve tako u krug.

Sarene laze ili istine,

i sam shvata da su isto za mene, od njega izgovorene.

Svaki put okrzne me obrazom,

namerno i slucajno,sapucucu mi

o lepoti i slicnim povrsnostima.

A tebe je bas briga,

dok su mu reci glasnije

a dodir sve cesci .

Belim dlanovima, zongliram ukrasnim kaktusima,

pustam sama sebi krv.

I sve sam spretnija i vestija.

Brza i izdrzljivija.

Brojis li mi to u vrline

ili mane?

Brojis li ista,

tamo,tako daleko?

Ili mislis da si me previse razmazio,

ljut na sebe ,gledas kako me boli.

Cekajuci tebe,ispijam casu vina.

Gledam u vrata,zamisljam zvono ili dragi glas.

Sveca na stolu,gori i pucketa.

Stojim da mi se haljina ne izguzva,

a sat radi brze nego ikada.

Plesem sa casom u ruci,

vesta pirueta na prstima,

zaustavljam se na prozoru,

naslanjajuci nos na staklo,

Smejem se sama sebi.

Proveravam sminku,

-Volis li ga bas toliko ? pitam osobu u ogledalu.

Sklanjam dogorelu svecu,

skupljam ukrasne tanjire sa stola.

Cujem da je kisa sve jaca

i shvatam da si zaboravio.

A onda zvono...

Mokar mantil na mojoj haljini

i kapljice na bledo rozim cipelicama.

Da, ovde uvek mozes da se sakrijes od kise,govorim

...i jos jedan mokri zagrljaj.

Zaboravio si, vidim, vazan dan.

Ni ne sedas ,a sipas vino,

mokrim rukama

Gledas me kroz dim cigarete.

Ne znas sta mi je i zasto sam obukla tu 

glupu, mokru,izguzvanu haljinu...

Smejem se,

nema veze,dosao si...

Ostavljam ti jutarnju tisinu i samotni mir.

Ostavljam ti jezu na putu izmedju stomaka i grudi.

Ostavljam ti otvorene prozore i osmehe glasne i mlade,

da ih razmazujes po zidovima moje sobe.

Ostavljam ti ogrebotine od laznih zagrljaja,

bore oko uglova usana, male zareze mucnih osmeha.

Ostavljam ti opekotine i otvorene rane,

zle slutnje i dodire.

Ono moje: "nema veze"

solju hladne kafe ujutru

i poljupce...iskrene.

Ostavljam ti par slucajnih zajednickih fotografija,

ni jednu namernu.

Ljubim ti otiske cipela

i vise nego ikada zelim moje male za njima.

Ostavljam ti tvoje Beogradcke noci,

ionako nikada nisu bile moje.

Zadrzi osvetljene bulevare,

brze, bele isprekidane linije u retrovizoru.

Ostavljam ti snove i iluzije,

da vidis kako umeju da nadglasaju sve drugo.

Ostavljam ti strah od poznatog i zadovoljstvo od nepoznatog.

Ravnodusnost i jednostavnost.

Par lose podeljenih karata

jos od prvog deljenja

zatamnjena stakla na naocarima 

i beli ves...

Ostavljam ti zmarce duz mojih ledja,

zakletve i obecanja

poslednju cigaretu,

malo savesti i traljavo zabelezene misli.

Ostavljam ti "ono" jutro,

skrivene telefone po dzepovima,

divna cutanja,

ne ljuti se,kako sam mogla znati da zablude najlepse mirisu?

Ostavljm ti sapate zadovoljstva u mraku.

Hladan dah u vazduhu 

i poljubac u ledja.

Ostavljam ti mojih besnih 22e

znam ja dobro sta im je,

par lepih zelja,

zeciju sapicu za srecu

...i izbor!

Evo ti prazno mesto za kockarskim stolom.

Ostavljam te.

Uzmi moje karte,zaigraj ako smes ...

P.S.

Imala sam 22.god. kada sam ovo napisala.

Ostavila sam ga, zaista...ali  tek 10god kasnije ...

Pa sta? I to je nesto :-)))

Treba mi cudo,

da otera bol

koja opet puzi ka meni.

Neka beskrajno meka rec

plast od perja ,balon od sapunice,

da se sakrijem ,

 tu da se doselim...

ili dodir,da me ohrabri.

Da otera  sumnju,

nemir ,koji mi pomera zemlju pod nogama,

trupka,osecam ga galopira iz daleka.

Da ne moram da zaustavljam dah,

da mi se vazduh ne zaglavi u plucima,

da se ne udavim u  nemoci,

barem ne ovaj put,

barem ne ovde pred tobom,

samo da se sakrijem u sebe,tamo cu vristati.

Molim Boga, da kazes nesto lepo

i izbrises sve ostalo.

A ti se samo smejes.

Uvredio si me 

i razboleo i ono malo 

sto je moglo da izdrzi tvoju pobedu.

Noc se lepi po meni.

Sta bi rekao da znas

kako On ume

da me saceka kada sve prodje

i dise sve moje

punim plucima.

Topli,prepoznatljivi mirisi,

fino pucketanje u glavi

od zamaha tananih krila leptira 

u stomaku.

Smeh i ocekivanja

kao Mi nekada...

Rekao si da nista nece biti kao Mi.

A onda, sve je isto na kraju,

ako tako zelis.

I ovo me golica,prija

i raduje me.

Gledam duboko u noc,

trazim razlog da ga okrivim

sto mi svetli

sto mi tepa.

A znam da nije On kriv sto je tu,

vec Ti sto nisi...

Probaj da zapises ovo,

sto osecam.

Nadji rec divnu i meku,

za moj osmeh,

za miris dodira u mraku,

za krv u venama i putanju kapljice na ledjima.

Probaj da nacrtas,

linijom ostrom i tankom

prazninu i promaju,

molitvu i oprostaj.

neka lici na zrak

usamljen i sjajan

i neka susti kao jesen.

Uzmi crvenu i oboji mi usne,

nadji svoje konture u mojim zenicama.

Postavi znake pored puta,

reci senkama da me ne diraju

i ne daj da svane.

Probaj da zamislis

ukus bezanja 

slatku gorcinu novog pocetka.

Pusti telefon da zvoni.

Probudi se samnom.

Probaj da zapises ono 

sto sam tebi ja.

Nadji nacin,

izmisli boju i daj joj moje ime.

Ja je za tebe nemam.

Sakrivam se pod tvoj veliki kaput,

a ne mogu da nadjem rec za "ono"

sto si ti...