Sweet and sorrow

     Obozavam moje malo, zensko drustvo.Vucemo se po ovom gradu vec citavu vecnost,znamo se od rodjenja.Neke su kume jedna drugoj, druge deci. Neke su udate za muskarce koji se medjusobno poznaju...a nekima  vec deca provode zajedno vreme u vrticima. Svaka ima potpuno zaseban zivot, drugacije drustvo u skladu sa nacinom zivota, ali jedan dan u nedelji tradicionalno provodimo zajedno i to bez obzira na okolnosti.

Te srede, koja se odigrala pre godinu dana,resismo da pogledamo jos jednom predstavu koja nam se dopala ranije.Volimo zajedno da placemo, :-) neki zli ljudi bi rekli da smo jedna pateticna grupica, ali se i zarazno smejemo,potpuno zaboravljajuci na manire.Uzivajuci u drustvu ,uz tihe razgovore ,koji nemaju kraja, podjosmo ka nasim mestima.Uhvati me neka tuga...dvorana poluprazna... ali,nasa mesta bas po nasem ukusu.Smestismo se ,i dok su ove moje jos uvek suskale, meni se ucini da par redova ispred vidim prepoznatljiv lik. Ako uzmemo u obzir da dami gledam u potiljak, da sam imala prilike samo na slikama da je vidim i to ne izbliza...i da sam uvek hrabra, cak bez osnova...ne moze mi se zameriti. Skocila sam kao oparena:

-Ustajte, smesta!Moramo da se premestimo napred!

-Gde napred? Sta si poludela, odlicna su nam mesta!-rekla je B.

-Ma ne pada mi na pamet...pa nisi na livadi, ne mozes da sedis gde hoces!-rekla je M. i odmahnula rukom.

-Vazno mi je,molim vas,mislim da sam videla nekog...htela bih da se javim,ovaj...da se upoznam...moram da objasnim odakle se znamo...

                     Svetlo se ugasilo

 -Ne mozes da sacekas da se zavrsi predstava, pa da se upoznajes...predstavljas... -saputala je kroz zube D.  vidno ljuta,ali prva ustade u mraku i polako poce da se izvlaci iz reda.

-Sta je ovo, ko da imas 15 god, sa kim da se upoznajes...dize se zavesa,lujko...

malo objasnjenje: Omanja grupica sa pocetka price broji 12 cica.Tek da naslutite kako je to izgledalo ljudima iza nas kada smo  sve ustale u mraku i krenule da se premestamo. 

 Dodjosmo do reda u kome je sedela Dama,ali jedino sto vidim je njena bela kragna koja viri  ,obrisi kratke kose...sve ostalo je mrkli mrak.Uz silno izvinjavanje, smestismo se sve, a ja tik do  Nje .Zavesa se dize,cuju se uvodni taktovi...a ja koristim priliku, lagano se naginjem ka Njoj i izgovaram:

-Dobro vece-     dok sa svoje druge strane cujem komentare ovih mojih: Slusaj ovu nasu  Milku Canic, molim te, dobro vece, ne moze da saceka da se zavrsi predstava.

Ne obazirem se, predstava kao i njihova dobacivanja za mene su u drugom planu.Dama odgovara tiho isto,klimajuci glavom...a ja zakljucujem, to je to...ljubazna je,otvorena, ma to je ona, nema greske...

-Znate -pocela sam ponovo naginjujuci se- mi se ne poznajemo,a u stvari se poznajemo,hmm...kako da vam kazem,hmm...ja vas znam,ustvari mislim da sam zapamtila kako izgledate...-zapetljavala sam se, a sa leve strane dodatno me je zbunjivalo dobacivanje ovih mojih o tome kako nije ni vreme ni mesto i od kada se ja tako ponasam?- Ja sam Anna, znate...ona sa dva N ...ja nemam vise svoj blog, secate se?Komentarisem tu i tamo...citam redovno... Sanjarenj, pa tako je...- dama me prekinu laganim dodirom ruke,i tiho izusti:

-Pazljivo sam vas slusala devojko, pokusavala da se prisetim...ali sada sam sigurna! Ja nemam pojma o cemu vi govorite.

-Gos.Anka, mozda da sacekamo da se upale svetla,stvarno sam preterala,ali nisam mogla da izdrzim, izvinite ,isto bih postupila- navaljivala sam

-Ne znam kako znate moje ime,ali sada ne bih ni da saznajem,volela bih da pogledam predstavu, ako se slazete?

-Naravno, samo izvolite- rekla sam hipnotisano,ali jedan delic mene je i dalje bio ubedjen da sam u pravu.Kako je moguce da se cak i zove Anka? Nemo sam se vratila u prvobitni polozaj licem prema bini, a osecaj zbunjenosti i stida od ishitrenosti,a Boga mi i nesvakidasnjeg ponasanja, lebdeo mi je kao oblak iznad glave.Prvi cin se vec blizio kraju ,nisam se nikako radovala paljenju svetla...Medjutim, ono se dogodilo.Dama ustade i ode do hola, a ja pogledah u moju B. koja  ocajna   prosapta:

-Pa ja nisam znala da si ti takav  Manijak !    - I sve prasnuse u smeh, onaj nas histericni, tesko zaustavljiv.Zena ti se pravda i izvinjava ,a ti umalo da je ubedis da preuzme identitet koji si joj namenila.

 Bila su to najduza dva pozorisna  cina u mom zivotu. Vrpoljeci se od nelagodnosti,jedva docekah kraj,ali se  doticna dama  tako brzo pokupi i pobeze,da ne stigoh da joj se duboko izvinim.Srecom nekako mi prolazna brzina bi bolja...pa istrcah , izabrah jednu ruzu od ulicne prodavacice i sacekah damu.

Uzela je ruzu, primila izvinjenje...ali nisam mogla da se otrgnem utisku da ipak misli da  sam vise caknuta, nego zbunjena...Gde se potpuno slozila sa misljenjem omanje grupice sa pocetka ove price...koje i danas umeju da kazu za mene da MI JE POBEGAO SAMO ONAJ KOGA SAM PUSTILA DA ODE...jer sam u stanju da ubedim osobu da je ono sto i on sam zna da ne moze biti.

 ...sta je tu lose,pitam ja vas? :-)