Fine note

Autor annasa2n | 16 Dec, 2011, 20:37

 Uvicu se u bele carsafe.

Samo ovlaz,ogrnucu se

golih ramena, bosa 

plesacu.

Hoce li ostati tajna ako pevusim

i probudim  dan?

Smem li danas da ne skupljam lisce,

ne budem sizika,

ne diram bele plahte?

A ti zapamti sve reci koje su ti se iskrale

i isto ih tako redjaj u niz svaki dan

do kraja zivota.

I cesljaj me dugo

isto tako

i isto me gledaj .

I smej se.

Smeh tvoj,

nezna muzika za moj glasni svet.

Cista klasika.

Otmena.

Daleko od  bezobrazluka i roka

obecava mir.

Slikaj me.

Poljubi me.

Pisi 

vrhovima prstiju 

po mojim ledjima

one reci...samo nase...

Evo zmurim ,

pricaj mi opet onu pricu,

znas onu o trenutku

kada si me video prvi put...

I opet.

Ne, ne moze mi dosaditi!

Ja sam zena...

Pricaj mi,kako si  se od svih prelepih, belih,

kamenih statua Grckih Bogova

pretvorio u krv i meso

i bio toliko ljubazan i hrabar

da me nazoves svojom 

i oslobodis...

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Luda

Autor annasa2n | 15 Dec, 2011, 10:21

Kada se vratis,

bicu sve ono sto zelis.

Mirna i tiha

ravnodusna i pomirljiva.

Obicnog smeha ,spustenog pogleda

odobravacu ludosti,

bicu ljuta na dobrotu

i necu pisati pesme.

Nosicu haljine neprimetno,

kao druge zene koje znas,

hodacu razbojnicki, 

kao bez kukova i

grubo se gegati

Baci cu  sve velike sesire , marame i rukavice.

Necu te gledati tako

da svi vide da si vazan,

psovacu ,

uzimacu zivot zdravo za gotovo,

vezacu kosu i podici je visoko

niko nece znati da  mi hiljade sarenih leptira mrsi misli

dok uvrcem pramen oko prsta.

Niko nece umeti

da me nadje

kada se sakrijem u tvoje kosulje.

nece me poznati ako se 

savijem ko' bez kicme

oko tvoga struka

i  kao  zene koje cenis

frkcem ljubomorno na one koji te vole.

Prestacu da predem i naucicu da se

sakrivam  po coskovima

nikome se necu dopadati,

izbledecu 

niko mi nece loviti pogled

i misliti u sebi ...mozda...jednom...

necu igrati bosih stopala po kisi

niko mi nece nikada videti kolena

ni suze.

Niko nece pomisliti da volim zivot.

Jednom , kada se vratis

bicu tako savrsena

da me neces ni poznati 

ni videti.

Nadam se,

ipak...

mozda ces me takvu

malo vise voleti.

Sapat

Autor annasa2n | 14 Dec, 2011, 01:05

Ti i ja

kao kroz meku penu,

koraka kratkih i sporih

volimo se.

Zagrljaji u taksiju,

zore u Beogradu

zima u vazduhu i dok mi pricas

brojim plocnike...

Preko tvog ramena ogledam se u izlozima,

hocu da mi  verujes

da si sve to vidim.

Dizes obrvu ,kao da ne verujes,

Slusas li sta ti sapucem?

Bojis li se kad ti kazem da sam tvoja?

Zima u vazduhu,

klizave stepenice,led na njima

smeh i :"drzi se za mene"

Tvoj parfem na mojim haljinama,

medju  mojim dlanovima...

Dodiri kao stidljivi a namerni,

poljupci u restoranu

da li je nepristojno usporavati ih?

Udisati ih i mirisati.

Nemoj nikad da me pustis,pomislila sam

dok mi govoris o zivotu i ljudima...

Nemoj nikad da me pustis  da odem...

 

 

 

 

 

 

 

Manje je uvek vise

Autor annasa2n | 7 Dec, 2011, 23:50

Neophodno je da napomenem da je tih godina SMISAO bila potpuno nova rec u mom dzepnom recniku.Pocela sam da nacinjem tridesete i nisam imala pojma cemu muskarci ustvari sluze.Mislim , cemu pametnom sluze...ovo drugo sam znala...

Razlozi za takav nacin zivota bili su avanturisticki, dogadjaji  inerticni; dozivljaji potpuno svemirski a ishodi krajnje nerealni.Smisao je bio nepotreban.Mnogi koje sam tada znala zeleli su da zive moj zivot,mozda bi malo njih prezivelo...ipak ,na kraju sam ja svoj, zamenila za njihov i napokon nasla smisao.

Dobro...ako moram da budem iskrena, samo to jos nisam probala,pa rekoh sebi, mozda bude zabavno.

A onda, jednog obicnog cetvrtka, mrtva umorna, nosena nekakvim cudnim vibracijama,zeleci da se jos jedan dan napokon zavrsi ne bih li otresla sa sebe treperenje kao pred eksploziju; natovarena obavezama, odgovornostima,planovima, rokovima,jurnjavom za novcem ;sumorna,zabrinuta,  umorna i ruzna prvi put sam videla Njega.

Nedelja je bila pri kraju, nekakva dosadna prehlada na pocetku ...a ulice su bile prljave i mokre od ostataka snega koji se u mom Beogradu uvek prerano pretvara u blato i ubija zelju za skitnjom i ostavlja soluciju sedenja kod kuce, sto je za moj temperament ravno samoubistvu.Govorio je malo, premalo za moj ukus.Tiho se kretao,odmereno birao stavove koje ce zastupati glasno,imao onaj dugacak pogled, znate onaj sto traje i uvek vas natera da prvi pogledate u stranu.Ne zainteresovan za okolinu,pomalo melanholican, nije bio moj tip. Uprkos tome, nekako je znao da zivim u paralelnom svetu.Da jurim sopstveni rep,bolujem od decijih bolesti, volim slavu i tudju i svoju ,puno trosim i puno ne slusam nikog.

-Koliko ti jos treba da budes srecna? -pitao me je jedne veceri, godinu dana kasnije.Potpuno neocekivano,naglo menjajuci temu.

-Kako mislis ,koliko?- becila sam se ironicno. .Cega koliko,sta koliko, pa srecna sam...

-Kako li izgledas kada si nesrecna...-rekao je sebi u bradu,sa podsmehom,kao da trpi licni neuspeh.Naravno,istog casa u mom referentnom sistemu :-),izgubio je 1000 poena i pretilo mu je ozbiljno izbacivanje iz istog , zauvek.Te noci sama sam se preispitivala bez cega bih mogla u zivotu.Sta bih mogla da izuzmem a da budem zadovoljna.Cega bih mogla da se odreknem?Resih da se prepustim snu, jer se ozbiljno zamorih da resim taj rebus, a dodjoh do zakljucka da ...ako mi se bilo sta pomeri samo za mikromilimetar  ili  nestane,moj zivot bi izgubio svaku vrednost.

Spletom cudnih okolnosti ,24h od tog dogadjaja, izgubih sve.Nisam imala vremena  cak ni da biram cega cu se odreci .Visa sila. Neka visa sila je resila da za sekund postanem najnesrecnije bice na planeti...ili da napokon upoznam srecu.

      " Manje je uvek vise " -rekao mi je davno ,jedan stari slikar u Parizu,posle dvadesetak casa apsenta,dok je pokusavao da napravi moju bistu od nekakve  smrdljive gline.Rekli su mi da je najbolji, poverovah im, mada je rezultat njegovog rada bio Nesto sto je jako malo licilo na mene.Praveci se da se razumem u umetnost, rekla sam da je divno. A on  je,praveci se da ne vidi da sam ocajna i besna ,rekao da ce me deteljisanje i teznja za perfekcijom jednom sigurno  odvesti daleko od srece. Mislila sam da je pijan.Ustvari bio je iskusan i mudar ,apsent i takvi  kao ja mu nisu mogli nista.

 Danas, cak i ne moram da kazem da sam srecna.Retko me i pitaju. Valjda se to ne moze sakriti. Ne mogu se sakriti ni prezivljena iskustva jer nadju svoje mesto negde duboko u nasim zenicama,cuce tamo sa tugama, cak i kada nam se oci smeju.Srecna sto sam ziva.Sto sam jos uvek ovde.Srecna sto me radoznalost nije ubila.Srecna sto sam shvatila da nista nije u mojim rukama. Srecna sto sam dobila sansu da uzivam ,spoznam zahvalnost,prepustim se...Srecna sam sto ne moram biti u pravu,biram da budem srecna.

Kada bih mogla da vratim ono vece...trenutak kad mi On iz brige postavlja ono pitanje o sreci i nesreci, jurnjavi i zanemarivanju ...promenila bih sopstveni odgovor.Rekla bih mu:

Oprosti ...

 

 

 

 

 

Njeno Velicanstvo

Autor annasa2n | 5 Dec, 2011, 20:22

Ja sam cerka lepe zene.

Nije vazno da mi poverujete koliko je lepa...vazno je da se slozimo da je spoljasnja lepota zaista stvar individualnog posmatranja .Ako smo se slozili, onda moramo uzeti u obzir i pojam ukusa i cinjenicu da o tome ne treba raspravljati.

A sada zamislite atraktivnost i to onu gospodsku,blagu...onu u koju morate gledati jer vas cini bolje raspolozenim i ustreptalim.Zaista ne preterujem kada kazem da vam nikada nije dosta i da uvek verijete da je se niste nagledali ili naslusali. Pomalo toksicna opijenost cak i kad cuti, moze vas dokrajciti obicnim osmehom, onim na pola zuba...i to usana koje sarmantno uglom pobegnu u stranu, za sekund...kao da nije mogla da sakrije da ste joj dragi, pa se postidela.

Zamislite harizmu kao da je nesto opipljivo i zivo,kao da ima sposobnost da vas vuce za rukav.Tako cete lakse shvatiti momenat kada ona ulazi u prostoriju , punu ljudi...i odjednom svi zacute.Kada sam bila mala, mislila sam da ona ima neku moc..jer je njena harizma imala duge ruke, ogromne pipke koja bi sve ljude oko sebe dodirom pretvarala u ledenice koje samo trepcu. Kasnije sam shvatila da njena lepota nije nikakva moc, naprotiv cesto se pretvarala u njenu slabu tacku, cinila je potpuno nemocnom.

 Zene joj nisu bile prijatelji, barem ne iskreni.Muskarci su cesto zanemarivali sve druge sposobnosti, koje je imala jer,dovoljno ju je gledati kako spusta trepavice pre treptaja ili prekrsta noge...bilo bi previse da na sve to i govori.Kada sam odrasla shvatila sam da ima zena koje nisu svesne sopstvene zavodljivosti i da im je zato teret.Govorila je da je lepota prokletstvo i da je srecna sto je  sestra i ja nismo nasledile od nje.Govorila je da je nemoguce ubediti ljude u bilo sta ako se sluze ocima...a vecina ostaje zaslepljena i samo od njihove sirine uma zavisi kako ce se ponasati.Ta nemilosrdna prepustenost tudjim misljenima , verovala je, bice nesto od cega smo spasene i sestra i ja...

Zaista,ne dobismo tu gracioznu lepotu.Dobismo onu normalnu,laku za odrzavanje i mozda uocljivu ali i pitku za navikavanje.Bavila se sa nama do najsitnijih detalja , pa prosto rasudjujemo i cisto mislimo, zahvalne smo. Od mode je napravila citavu filozofiju, pa to kod nas nikada nije bilo pitanje trenda nego Stila i kostimiranja prema raspolozenju.Pravila jasnu crtu izmedju privlacnog i vulgarnog i u recju i u slici. Ucila nas da same sebi mozemo biti najveci neprijatelji,onim sto mislimo, govorimo i radimo...drzala tezu da se borimo za sebe, ali ostanemo krotke i nezne.Nikada mi nije bila drugarica.Iako spolja moderna, nikada nije prelazila tu finu granicu koja je postavljena nasim rodjenjem.Pa i pored svega sto je njena spoljasnjost predstavljala, nikada od nje ne dobih savet o muskarcima.

Tako lepa, ostala je zena jednog coveka.

Posto sam njihovo dete, pouzdano znam da on nikada nije bio samo njen.Mozda jeste, nekada davno...Odrastajuci ,brzo shvatih ono o cemu nikada nije pricala. Dobih odgovore na pitanja o njenoj moci...o blistavosti koja zasenjuje, o muku koji izaziva kada se pojavi ili prodje pored vas ...o mesavini divljenja i postovanja ,skoro seksipilne stidljivosti u pokretu i dostojanstvene elegancije u hodu.Mozete reci da nije vas tip, ali kraljevsku lepotu joj ne mozete osporiti.Sacuvala je dusu , sva blaga su njena...i treba da budu,zar ne?

 

Hi,I'm empty...

Autor annasa2n | 5 Dec, 2011, 13:45

A tebe je bas briga,

vampiri oko mojih vrata.

Gluva noc,gusta i teska, duga.

Tebi je sve jedno,

a on me osvaja.

Udvara se i cvili,

moli i mirise mi kosu.

Ti ko zna gde si,

djavo mi ne da mira.

Kupam se u groznici dok me drzi za ruku 

i pita da li sam njegova.

Lako mu je, gleda kroz mene,

kao da zna da nisam tu.

Sepuri se i nudi,obecava

i pogresi svaki put kada pokusa

da me pohvali i da mi se divi.

A tebe bas briga sto duva u moju kulu od karata, 

hrabar i uporan,udovoljava mi i ugadja.

Kao da ga znam odnekud,

ustvari znam osecaj,uzima me ovakvu kakva sam.

Uzima pola i laze o strpljenju.

Peva ono sto prepoznajem i 

sto misli da zelim da cujem.

Kao ...nasli smo se,

kao dve polovine, jedno celo.

Podizuci obrve, cudim se sto mi trosi

te velike reci, u ovom bledom trenutku.

Veliki, snazan ne moze da sakrije stid

zbog magle koja sakriva moj podsmeh.

Nesiguran, smeje se i grli me .

Kako moze, pitam se ,da prosipa 

tu divnu prasinu koju pametni cuvaju po 

starim skrinjama.

Kako moze, tu ...svet pod moje noge da baca,

a falis mi toliko, 

da i njemu smetas, ovde i sada...

Ne odustaje, stavlja prst na vrh mog nosa

...i gde sam bila do sad'

...i da je samo znao da postojim...

i sve tako u krug.

Sarene laze ili istine,

i sam shvata da su isto za mene, od njega izgovorene.

Svaki put okrzne me obrazom,

namerno i slucajno,sapucucu mi

o lepoti i slicnim povrsnostima.

A tebe je bas briga,

dok su mu reci glasnije

a dodir sve cesci .

Belim dlanovima, zongliram ukrasnim kaktusima,

pustam sama sebi krv.

I sve sam spretnija i vestija.

Brza i izdrzljivija.

Brojis li mi to u vrline

ili mane?

Brojis li ista,

tamo,tako daleko?

Ili mislis da si me previse razmazio,

ljut na sebe ,gledas kako me boli.